Лидери

СТРАТЕШКИМ УЛАГАЊИМА И УНАПРЕЂЕЊИМА СРПСКЕ ЖЕЛЕЗНИЦЕ ПОНОВО ИЗРАСТАЈУ У РЕГИОНАЛНОГ САОБРАЋАЈНОГ ГИГАНТА
Замах велике модернизације
У току су разговори са Европском банком за обнову и развој, која би обезбедила гарантовани зајам од 100 милиона евра за реконструкцију главне железничке мреже у Србији, укључујући Коридор 10 и барску пругу, док би преостала средства до 221 милиона евра, колико износи вредност читавог овог пројекта, обезбедила Европска инвестициона банка

У претходне четири године, од када је актуелно пословодство на челу, „Железнице Србије” постигле су резултате којима можемо бити поносни – каже за Националну ревију генерални директор овог јавног предузећа мр Миланко Шаранчић. – Наравно, увек је могуће и више и боље, али све што смо постигли од 2004. године до данас потврђује исправност нашег пословног опредељења. Повећали смо обим рада у робном и путничком саобраћају, транспортне приходе, број локомотива и вагона на српским пругама, у модернизацију возних средстава инвестирали око 100 милиона евра, а у инфраструктуру око 5,3 милијарде динара, унапредили нашу транспортну и комерцијалну понуду. Поред тога, санирали смо много наслеђених проблема, рад повећали више него дупло, утростручили транзитни приход, уз смањење броја запослених за око осам хиљада.
Мала упоредна анализа учинака „Железница Србије” 2003. и 2007, на почетку посматраног периода и у претходној пословној години, упечатљиво потврђује напредак. „Железнице Србије” лане су превезле 15,1 милион тона робе и од тога зарадиле око 8,9 милијарди динара, што је повећање превоза за скоро 40 одсто и прихода за преко два пута у односу на остварено 2003. године. Од транзита на српским пругама лане је зарађено 58 милиона динара, што је преко три пута више него пре четири године. Укупан транспортни приход српских железница 2007. године износио је 10,6 милијарди динара и трећу годину заредом био већи од државних субвенција, а два пута изнад транспортних прихода остварених 2003. године. Истовремено, губитак српских железница из 2003. године од 12,8 милијарди динара смањен је на 5,5 милијарди динара у 2007. години. Од 2004. до 2007. године српске железнице измириле су и око 136 милиона евра обавеза према иностраним кредиторима, из сопствених прихода вратиле 168 милиона евра наслеђених кредитних обавеза из претходног периода, редовно својим средствима измирујући и све друге међународне обавезе. Поред тога, српске железнице платиле су око 20 милиона евра дуга према добављачима из 2003. године, а обавезе из претходне четири године редовно су испуњаване.
– У 2008. години започели смо комплетну модернизацију железничког саобраћаја у Србији, јер смо обезбедили скоро 120 милиона евра. Од тих средстава, набавићемо по десет маневарских локомотива и дизел-моторних кола, поправити 10 електро локомотива, модернизовати 20 спаваћих и кушет кола и купити три нове вишесистемске локомотиве. Модернизоваћемо, такође, 93 километра пруге на Коридору 10, као и железничку станицу Димитровград –каже директор Шаранчић.

РАЗВОЈ УЗ МЕЂУНАРОДНУ ПОДРШКУ

Према проценама стручњака српских железница, за значајније унапређење квалитета железничког саобраћаја у Србији потребно је око три милијарде евра. То подразумева смањење кашњења и подизање брзине возова на пројектовани ниво, као и пет до седам година интензивних активности и инвестирања. Да би била завршена целокупна модернизација српских железница, у складу са највишим европским стандардима, неопходно је чак десетак милијарди евра. Само за завршетак железничког Коридора 10 кроз Србију, што је српски стратешки интерес и међународна обавеза, потребно је још око 1,25 милијарди евра. За санацију око 400 километара пруга, на којима су због безбедности смањене брзине, потребно је око 150 милиона евра. Значајније модернизације није било од електрификације српских пруга, пре скоро пола века. Чак и када би српске железнице имале сва та средства одмах на располагању, потребне су године да се уради све што је неопходно и што деценијама уназад није учињено.
Међутим, међународне банке и финансијске институције пружају српским железницама значајну помоћ и подршку, како би планирани пројекти модернизације били реализовани, а српске железнице заузеле запажено место у развијеној мрежи европских саобраћајница, какво им и припада.
– Европска инвестициона банка одобрила нам је кредит од 80 милиона евра за модернизацију Коридора 10 и у току је реализација тендерске процедуре. Од тих средстава планиран је комплетан ремонт 93 километара пруге на Коридору 10, и то на деоницама Ћеле Кула – Станичење, на прузи Ниш–Димитровград, Батајница–Голубинци, између Београда и Шида и деонице Гиље–Ћуприја–Параћин, на магистрали Београд–Ниш. Захваљујући кредиту Европске банке за обнову и развој од 57 милиона евра, српске железнице су први пут након четврт века купиле нове вагоне и до краја године стићи ће свих 770 уговорених теретних кола. Од међународне железничке банке „Eurofime” добили смо кредит од 60 милиона швајцарских франака за речену модернизацију возних средстава и у току је тендерска процедура – каже Шаранчић.
Према његовим речима, и у наредној години планирана је набавка вишесистемских локомотива и теретних кола, у току су прелиминарни преговори о реализацији ових пројеката. Њихова вредност је око 100 милиона долара, а конкурисано је за финансирање из средстава Светске банке. У току су, такође, разговори са Европском банком за обнову и развој, која би обезбедила гарантовани зајам од 100 милиона евра за реконструкцију главне железничке мреже у Србији, укључујући Коридор 10 и барску пругу, док би преостала средства до 221 милиона евра, колико износи вредност читавог овог пројекта, обезбедила Европска инвестициона банка.

ПРЕСТРОЈАВАЊЕ НА СРПСКЕ ПРУГЕ

Реализацијом ових кредитних линија и постављених циљева, српске железнице у робном транспорту моћи ће да одговоре свим захтевима привреде за превоз робе железницом (што до сада није био случај). У путничком саобраћају, пак, превоз ће бити знатно редовнији, квалитетнији и ефикаснији него до сада, уз повећање брзина и безбедности возова.
У таквим условима – уз максималну помоћ државе, која ни до сада није изостајала (у наредном периоду односиће се, пре свега, на финансијску консолидацију железнице), уз средства из Националног инвестиционог плана, уз подршку међународних финансијских институција, као и комерцијалне и концесионе кредите уз сагласност Владе Републике Србије – у српским железницама уверени су да ће успети да заврше модернизацију Коридора 10 по европским стандардима и токове путника и роба у наредном периоду преусмере на наше пруге. Само модернизацијом постојећих пруга на Коридору 10 приход „Железница Србије” од транзита износио би на годишњем нивоу око 100 милиона евра, што је дупло више него сада. Изградњом другог колосека на овој међународној магистрали, директни транзитни приходи српских железница били би вишеструко већи.

***

Део европске мреже
– Коридор 10 је свакако најзначајнији развојни пројекат „Железница Србије”. И међународне финансијске институције, управо одобравањем наменских кредитних средстава за модернизацију и изградњу Коридора 10, потврђују да је овај железнички правац не само наш, већ и велики интерес читаве Европе. Одлучност државе да нам у модернизацији Коридора 10 помогне, нужност развоја конкурентности на транспортном тржишту, као и брисање међународних граница, једноставно нас приморавају да квалитетно, одговорно и благовремено одговоримо захтевима Европе. У супротном, остали бисмо на репу догађаја – наглашава Шаранчић.

***

Стална унапређења
Све директне железничке везе из Београда са свим европским метрополама су у протеклих четири године очуване, унапређено је информисање путника увођењем кол центра и давањем података о реду вожње путем СМС-а, уведена је могућност резервације возних карата преко интернета, пуштени су у рад електронски систем ОРКА за резервисање места у нашим возовима, као и међународни електронски резервациони систем ЕПА. У робном саобраћају уведени су „Ро-Ла” возови за превоз камиона железницом и контејнерски возови из Бара за Београд и Будимпешту, као и нови возови „Сава Експрес” између Београда и Љубљане и „Ист Експрес” између Београда и Истанбула.

***

Брига
Српски реконструисани возови за превоз инвалида саобраћају између Београда и Беча, а у највећим железничким станицама постављене су табле и редови вожње са Брајевом азбуком, за слепе и слабовиде особе.